HR - Ljudski Resursi - Srbija

Danas zanat nije sramota, nego dobro plaćen posao

Često se dešava da oglasi za poslove iz oblasti zanata i IT sektora, koji su ujedno i najdeficitarnija zanimanja na ovdašnjem tržištu rada, ostanu upražnjeni ili sa minimalnim brojem prijava. Osim toga, neretko se nameće i pitanje da li su te prijave uopšte kvalitetne i odgovarajuće. Takvi poslodavci, otkriva Miloš Turinski, pi-ar „Infostuda”, na kraju često ostanu bez novih radnika, iako su im oni bili preko potrebni.

– S druge strane, u polju trgovine i prodaje i dalje se beleži trend velikih zapošljavanja i te delatnosti rada su već godinama najtraženije, i od kandidata i od poslodavaca. Tamo gde ne mogu da nađu radnike, dovijaju se na različite načine. Imamo dobar primer firme sa juga Srbije koja se bavi proizvodnjom, a ne može da nađe kadar. Poslodavac je odlučio da stipendira učenike iz lokalne srednje škole koja ima smerove koji njima odgovaraju. Jedini uslov za to je da se đaci posle školovanja obavezno zaposle kod njih – naglašava Turinski.

Problem nije samo u odlasku radne snage, nego i u tome što za mnoga zanimanja nema zainteresovanih učenika.

– Taj problem treba rešavati sistemski. Moramo kolektivno da radimo na edukaciji mladih koji treba da izaberu nekada i neku srednju školu, zanatsku. To uopšte nije sramota, to nisu profesije druge kategorije, nego dobro plaćeni poslovi koji nude stabilno zaposlenje. Po zaradama zanatlije mogu da pariraju i profesorima i medicinarima, a neki čak imaju plate iznad njihovih. Recimo, profesori primaju oko 75.000 dinara, lekari oko 100.000, a na oglasima se, na primer, za električara nudi početnička plata od 150.000, za vodoinstalatera oko 200.000 dinara – navodi Turinski.

U svetu, deca ne zaobilaze zanatska zanimanja, dok je ovde to izgleda i stvar mentaliteta. Lakše je nekom s ovog podneblja da ode u Nemačku da bude vodoinstalater, nego da u Srbiji to isto radi.

Prema rečima Nebojše Atanackovića, počasnog predsednika Unije poslodavaca Srbije, situacija na tržištu rada će se ipak popraviti tek sa većim stimulansom u materijalnom smislu, iako naša zemlja nikad ne može da bude konkurentna zapadu u tom pogledu.

– Mi zato imamo druge prednosti, jer radnik sa upola manjom zaradom može bolje da živi u Srbiji nego u zapadnoj Evropi, gde je život skuplji, ali se svejedno mora ići ka tome da plate i ovde budu veće, iako smo mi, kao poslodavci, već izuzetno opterećeni samom činjenicom da nema dovoljno ponuđača – kaže Atanacković za Tanjug. Navodi i da će zanimanja, kao što su autolimari, farbari, autoelektričari, uvek biti u prednosti kada govorimo o platama, nego recimo zaposleni u prosveti ili državnoj administraciji.

– Ne zna se ko je traženiji, jer dugi niz godina Srbija ne školuje dovoljno kadra u određenim oblastima, pa su na primer vozači teških vozila, odnosno autobusa, najmasovnija potreba – naglasio je on.

Da tržište diktira uslove i određuje koje profesije su perspektivnije u pogledu zarada, smatra i Bojan Stanić, pomoćnik direktora analitike Privredne komore Srbije.

– Nekada kada je u zemlji bilo mnogo električara, vodoinstalatera i vozača, ova zanimanja su bila plaćena manje nego što je to danas slučaj. Vremenom se situacija promenila. Generalno posmatrano, u poslednje vreme raste tražnja za stolarima, molerima, pekarima, keramičarima... – napominje Stanić. Dodaje da su zemlji potrebni i visokoobrazovani stručnjaci, kao što su lekari, ali i zanatlije, jer će samo tako zemlja imati održiv ekonomski i društveni razvoj. Zato je neophodno, smatra Stanić, obezbediti kontinuiran rast zarada, odnosno standarda stanovništva.